Američki zvaničnici su na ivici

Bezbednosne strukture SAD digle uzbunu da je u toku trka u naoružanju zbog najnovijeg bilateralnog sporazuma Mosvke i Pekinga o transferu ključne tehnologije.Strahuje se da bi Kina navodno mogla da iskoristi tu tehnologiju za proizvodnju nuklearnih bojevih glava.“Američki zvaničnici su na ivici. Nedavni samit ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga doveo je do dugoročnog sporazuma usmerenog na održivi razvoj takozvanih reaktora brzih neutrona”, prenosi Raša tudej Balkan.Američki državni sekretar Entoni Blinken dotakao se u Kongresu sporazuma Kine i Rusije i izrazio zabrinutost. &quot;Razgovarali su o partnerstvu bez ograničenja&ldquo;, rekao je Blinken, ističući da nova oblast zabrinutosti za Bajdenovu administraciju potiče od nuklearne saradnje između Rusije i Kine, navodi list &quot;Nikei Ejža&quot;. Ruska državna nuklearna energetska korporacija &quot;Rosatom&quot; navodno je u decembru isporučila 25 tona visoko obogaćenog uranijuma kineskom CFR-600, prvom postrojenju za brze reaktore. Kineski brzi reaktori koriste tečni metal umesto vode za umerene operacije. Ovi brzi reaktori su napravljeni na osnovu ruske tehnologije. &quot;Blumberg&quot; je izvestio da su analitičari zabrinuti da bi kinesko postrojenje moglo da proizvede dovoljno nuklearnog materijala za pravljenje oko 50 nuklearnih bojevih glava godišnje koristeći ruske zalihe. I Kongres SAD uzbunio se zbog saradnje &quot;Rosatoma&quot; i Kineske nacionalne nuklearne korporacije koja upravlja postrojenjem CFR-600, nazivajući je &quot;opasnom&quot; i pozvao je administraciju Džozefa Bajdena da zaustavi ruski transfer nuklearnog materijala Kini. &quot;Nuklearna saradnja Rusije i Narodne Republike Kine ide mnogo dalje od civilnih projekata&quot;, naveli su šefovi kongresnih komiteta odbrane, spoljnih poslova i obaveštajnih poslova pre dve sedmice u pismu savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivanu, navodi &quot;Blumberg&quot;. &quot;Nikei Ejža&quot; je ranije ovog meseca izvestio da je Džon Plam, pomoćnik američkog ministra odbrane koji nadgleda svemirsku i nuklearnu politiku, nazvao nuklearnu saradnju Kine i Rusije &quot;veoma zabrinjavajućom&quot;. &quot;Ne može se zaobići činjenica da su to reaktori za proizvodnju plutonijuma, a plutonijum se koristi za oružje&quot;, rekao je on, ističući rizik da bi rusko snabdevanje obogaćenog uranijuma moglo dovesti do toga da Kina proširi svoj nuklearni arsenal. &quot;Odgovorne nuklearne države ne bi trebalo da se uključuju u (kineske) nuklearne programe bez razumevanja potencijala eskalacije, bez razumevanja destabilizujuće prirode, bez razumevanja posledica tog transfera&quot;, rekao je za &quot;Nikei Ejža&quot; neimenovani visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta. Vrh američkog Ministarstva odbrane takođe je izrazio zabrinutost zbog ambicija Kine u vezi sa njenim nuklearnim zalihama. Ako Kina nastavi tempom svoje nuklearne ekspanzije, verovatno će postaviti zalihe od oko 1.500 bojevih glava do 2035. godine, smatraju u američkom ministarstvu. Kina je odbacila američke insinuacije da je CFR-600 bio postrojenje za proizvodnju goriva za nuklearno oružje. Peking navodi da postrojenje služi za proizvodnju električne energije i da je deo ambicioznog programa vrednog 400 milijardi američkih dolara za izbacivanje SAD sa mesta najvećeg svetskog proizvođača nuklearne energije do 2035.