Objavljena cela Tačijeva žalba, apeluje na slobodu u trećoj državi

Specijalizovana veća tzv. Kosova sa sedištem u Hagu objavila su javnu verziju žalbe Hašima Tačija na rešenje o produženju pritvora.Ovo rešenje doneo je sudija za prethodni postupak 23. jula.On žalbom traži da se preinači odluka sudije i da se pod hitno pusti na slobodu, pod utvrđenim uslovima, posebno sugerišući žalbenom veću da razmotri garancije trećih država da neće pobeći, opstruisati postupak ili počiniti nova krivična dela. U žalbi se tvrdi da je sudija pogrešio u pogledu garancija trećih država (koje nisu Kosovo) i to i u pogledu činjenica i u pogledu prava. U žalbi se pored ostalog tvrdi da je sudija pogrešio u pogledu zakonitog trajanja pritvora u prethodnom postupku, kao i procene sudije Tačijevog uticaja i vlasti na Kosovu, koja je prema stavu njegove odbrane, kako se navodi, &quot;toliko nepravična i nerazumna da predstavlja zloupotrebu diskrecionog ovlašćenja&quot;. Takođe, kako se navodi u žalbi, sudija je pogrešno procenio da napredovanje obelodanjivanja dokaza tužilaštva protiv njega povećava opasnost od bekstva, kao i rizike za opstrukciju postupka i činjenje novih krivičnih dela. Posebno se ističe da je sudija loše procenio garancije trećih država, a zamereno mu je i što nije zatražio njihove stavove pre odluke o pritvoru. Ovo će biti prvi put da žalbeno veće razmatra i odlučuje o Tačijevom predlogu za privremeno puštanje na slobodu u &quot;trećoj državi&quot;, i od ove odluke će zavisiti i sva dalja njegova izjašnjenja o pritvoru. &quot;Treće države&quot;, izuzev Kosova, i njihove garancije da Tači neće pobeći, deo su ranijeg poverljivog dopisa Tačijeve odbrane. O žalbi će odlučivati tročlano sudsko veće: sudije Majkl Pikard, Emilio Gati i Nina Jergensen, a njihova odluka može se očekivati tokom septembra. Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi uhapšeni su 5. novembra 2020. godine, kada su prebačeni u prtivor u Hagu, gde se i dalje nalaze. Sva četvorica ovih nekadašnjih šefova OVK su optuženi za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i terete se za zločine širom 40 mesta u kojima su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani, za koje im preti kazna doživotnog zatvora. U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Čahanu, u severnoj Albaniji. Prema navodima optužnice, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. Žrtve su mahom bili Srbi, ali i Albanci nelojalni OVK. U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada na osobe za koje se sumnjalo da su bile protiv OVK.